Uređaji za unos i izdavanje podataka

 

Uređaji za unos podataka

Tastatura je uređaj za unos podataka koji se sastoji od skupa tastera uređenih tako da podsećaju na stare tastature za kucaće mašine. Tasteri koji se nalaze na tastaturi su zapravo prekidači na kojima su oznake slova, brojeva, znakova interpunkcije ili nekih specijalnih funkcija. Prve tastature za personalne računare imale su 83 tastera i bile su poznate pod nazivom XT tastature. Pojavom prvog PC AT računara sve više se proizvode tastature koje imaju 101 ili 102 tastera koje su bile poznate kao AT tastature. Današnje tastature, iako imaju oko 10 tastera više od AT tastatura, oblikom i rasporedom tastera podsećaju na njih. Na tastaturi razlikujemo 4 glavna podskupa tastera: alfa-numerički tasteri, numerički tasteri, funkcijski tasteri i kursorski tasteri. Poslednja tri podskupa su gotovo uvek ista na svim tastaturama, što nije slučaj sa alfa-numeričkim delom. Tako da moramo znati da postoje dva glavna standarda za tastature: QWERTY i QWERTZ , koji su dobili ime po prvih šest slovnih tastera.

Miš je uređaj za unos podataka, a uglavnom se koristi za pozicioniranje pokazivača na ekranu. Izumeo ga je Douglas Engelbart 1963. godine, a postaje popularan s početkom osamdesetih godina prošlog veka. Za razliku od prvih miševa koji su imali samo jedan taster, današnji često imaju i više od (standardna) tri tastera. Pored toga razlikuje se i mehanizam kojim se očitava pozicija miša. Prvi miševi bili su "sa kuglicom", zahtevali su "podlogu za miša" i često im se mehanizam, koji detektuje pokretanje kuglice prljao, u toku rada. U današnje vreme takvi miševi se više ne koriste i ustupili su mesto tzv. optičkim miševima, koji umesto kuglice imaju fotoćeliju. 

Ostali ulazni uređaji

Trackball i TrackPoint su uređaji koji imaju istu funkciju kao i miš. Danas se retko koriste jer su ustupili mesto TouchPad-u. TouchPad je uređaj koji detektuje pomeranje ili pritisak prsta i te informacije prevodi u pomeranje pokazivača na ekranu ili u zadavanje naredbi računaru. Uglavnom je ugrađen u savremene laptop, notebook i netbook računare. Ukoliko je TouchPad ugrađen preko celog ekrana onda taj ulazni uređaj nazivamo TouchScreen. Lični digitalni asistenti (PDA računari) i neki UMPC koriste touch screen za unos podataka.

Digitajzer je optička tabla koja služi za precrtavanje crteža, skica, geografskih karata i sl. Na tablu se stavlja papir koji sadrži podatke koje želimo da prevedemo u digitalni oblik, tj. da ih smestimo u računar. Tabla prebacuje informacije računaru kada prevlačimo specijalni pokazivač preko linija koje su na papiru. 

Skener je optički ulazni uređaj koji nam omogućava da štampani ili pisani tekst ili fotografiju prenesemo u računar. Razlikujemo ručne i stone skenere. Prve prevlačimo preko papira i na taj način prenosimo sliku u računar, dok kod drugih papir stavljamo u njih. Stoni skeneri su obično pravljeni za papir koji je A4 formata. Uz skener se obično dobijaju i programi za prepoznavanje teksta tzv. OCR (Optical Character Recognition) uz pomoć kojeg je moguće sadržaj dokumenta pretvoriti u tekst koji kasnije može da se uređuje ; umesto da se čuva kao slika.

Uređaji za izdavanje podataka

Monitori

Računarski monitori su, najbitniji uređaji za izdavanje podatka. Njihove glavne karakteristike su: 

Monitori sa katodnom cevi (CRT - Cathode Ray Tube)

Monitori koji koriste katodne cevi imaju dobru rezoluciju, osetljivost i nisku cenu, ali su glomazni i troše mnogo električne energije. U početku su prvo bili pravljeni monohromatski monitori koji su mogli da prikažu samo jednu boju, obično zelenu ili žutu. Vremenom, sa razvojem tehnologije, i monitori su bili usavršavani, tako da su posle monohromatskih monitora, nastali monitori koji su mogli da prikažu 4 boje (tada su bili poznati kao CGA), pa monitori koji su mogli da prikažu 16 boja (EGA) i na kraju se, preko tzv. mono VGA monitora - koji su mogli da prikažu 256 nijansi sive boje, došlo do VGA monitora. Monitori koji su podržavali VGA standard imali su rezoluciju od 640x480 piksela i prikazivali su sliku u 256 ili 65536 boja. U današnje vreme koristimo mnogo veće rezolucije za prikaz slike i svaka od njih ima svoj tačan naziv. Tako npr. rezolucija od 800x600 piksela naziva se SVGA (od eng: Super Video Graphics Array), rezolucija od 1024 x 768 piksela naziva se XGA (Extended Graphics Array) i tako dalje.

Displeji sa tečnim kristalom (LCD - Liquid Crystal Display) su laki, tanki i imaju malu potrošnju električne energije. U poslednje vreme su sve pristupačniji, a takođe i rezolucija im je dosta velika (npr. 1440 x 900 ili 1680 x 1050 pixela ) tako da će potpuno potisnuti monitore sa katodnom cevi u skorijoj budućnosti. Posebna izvedba ovih displeja je sa tranzistorima (TFT, Thin Film Transistor) koji upravljaju radom filtera kojima se apsorbuju određene komponente svetlosti. Za razliku od prvih LCD monitora, TFT monitori imaju sopstveni izvor svetlosti i mogu se gledati pod većim uglom. Sve više postaju dostupni tzv. HDTV (High-Definition Television) monitori koji imaju rezoluciju od 1920 x 1080 pixela, tj. tačaka na ekranu. 

Plazma displeji (Plasma Display) su displeji najnovije generacije, koji rade na sledećem principu: ksenonski ili neonski gas, koji se nalazi između dve paralelne staklene ploče, emituje svetlost kada propustimo struju kroz elektrode koje su takođe ugrađene između staklenih ploča. Propuštanjem struje kroz elektrode zapravo nastaje razlika električnog potencijala, između elektroda,  što dovodi do toga da gas postane jonizovan i da formira plazmu. Gas se kreće ka elektrodama i u momentu sudara dolazi do emitovanja fotona. Iako je ova vrsta ekrana pronađena još 1964, tek 1992. godine je napravljen prvi plazma displej u boji, a tek u poslednjih desetak godina su postali jeftiniji i dostupniji.

Štampači i ploteri

Štampači i ploteri su uređaji za izdavanje podataka u pisanoj formi. Iako su nastali dosta davno i iako se moderna pisana komunikacija sve više oslanja na moderne tehnologije i elektronsko komuniciranje, i dalje postoji potreba za izdavanjem podataka u pisanoj formi. Po načinu rada štampače delimo u dve grupe: elektromehaničke i fizičko-hemijske. Druga podela odnosi se na štampače koji su najviše zastupljeni, pa tako razlikujemo: matrične, inkdžet i laserske štampače.

Matrični štampači spadaju u grupu elektromehaničkih štampača. Oni poseduju tzv. glavu za štampanje na kojoj su 9 ili 24 iglica koje su vertikalno postavljene, pomoću kojih slova crtaju tačku po tačku. Glava se pomera duž celog reda na papiru zahvaljujući svom pokretnom nosaču i mehaničkim udarima preko trake, koja se nalazi između glave i papira, crta slova ili sliku. Matrični štampači su prvi bili u upotrebi i bili su široko rasprostranjeni. U današnje vreme se sve ređe koriste, zbog toga što su laserski i inkdžet štampači postali jeftiniji i dostupniji. Glavne mane matričnih štampača su buka koju proizvode u radu, kao i dosta loša rezolucija štampe. Prednosti ovih štampača, u odnosu na inkdžet i laserske štampače, su: štampanje dokumenata istovremeno u više kopija i štampanje po beskonačnom papiru (za listove papira koji su spojeni jedan sa drugim kažemo da čine beskonačan papir ; drugačije se još naziva neprekidan papir).

Laserski štampači su najbrži štampači bez mehaničkog dodira. Svetlosno osetljivi fotoprovodni sloj nalazi se na rotirajućem valjku. U toku rada valjak se izlaže laserskim zracima koji su modulisani potrebnim znacima za štampanje. Specijalni suvi prah prebacuje naelektrisanje valjka na prethodno zagrejan običan papir. Kvalitet teksta i slika je vrlo veliki jer ovi štampači imaju 600 ili 1200 tačaka po inču (eng: dpi - Dot per Inch). Smatra se da su ovi štampači dominantni za crno-belu štampu.

Inkdžet štampači su u novije vreme usavršeniji, tako da su im povećane brzina i kvalitet štampanja, dok im je cena relativno niska. Kvalitet štampe je malo lošiji nego kod laserskog štampača (najčešće imaju do 600 dpi), ali smatra se da su oni praktično dominantni u oblasti štampe u boji (pre svega kada govorimo o kućnim računarima)

Ploteri (koordinatni crtači). Ova vrsta uređaja uglavnom se koristi za izradu tehničkih crteža (projekata). U osnovi postoje dve vrste plotera, i to: 

• ploteri sa obrtnim valjkom za crtanje na neprekidnom papiru i
  

• horizontalni ploteri za crtanje na pojedinačnim listovima.
  

Kod plotera sa obrtnim valjkom, kretanjem glave za crtanje upravljaju signali koji se dovode iz računara. Kretanjem valjka se ostvaruje pomeranje papira, a njime se takođe upravlja iz računara. Obe ove vrste kretanja se ostvaruju u malim koracima.

Horizontalni ploter služi za crtanje krivih linija na posebnim listovima (obično A3 ili A4 formata) pomoću pera (obično se naziva rapidograf) koje može da se kreće duž x-ose i y-ose. Kretanje pera se ostvaruje posebnim servomehanizmima (step motorima, koji su još poznati kao servo-motori). Zahvaljujući dobrim performansama koje poseduju, horizontalni ploteri se sve više koriste za izradu svih vrsta tehničkih crteža.