Svi simboli koji mogu biti prikazani na ekranu (u tzv. tekst modu) nalaze se u tzv. ASCII tabeli. Ove simbole drugačije nazivamo karakterima ili znakovima. Primetimo da je ASCII tabela uređenja. Na primer slovu "A" odgovara dekadni broj 65, slovu "B" broj 66 itd. Takođe je bitno da zapazimo da se i svi znaci interpunkcije, brojevi, matematički operatori, pa i oznaka za prazninu nalaze u ASCII tabeli.
Promenljive ili konstante znakovnog tipa u Paskalu deklarišemo na sledeći način:
Const MojZnak ='k' ;
Var ch : char;
Dakle, promenljiva ili konstanta znakovnog tipa sadrži jedan znak (karakter) koji je naveden između apostrofa.
Na primer : 'd' , ' /' , '5' ....
Znakovna konstanta koja sadrži apostrof mora imati dva apostrofa ‘’’’
Funcije koje znakovni tip povezuju sa rednim brojem u uređenom skupu znakova (ASCII tabeli) su:
ord (c) je redni broj (kod) znaka c u skupu znakova.
Na primer, ASCII kodovi za ‘A’ , ‘B’, ‘C’ i ‘D’ su : ord (‘A’) = 65, ord (‘B’) = 66, ord (‘C’) = 67, ord (‘A’) = 68.
chr (i) je znak čiji je redni broj (kod) i, pod uslovom da postoji. To znači da je: chr(65)=‘A’, chr(66)=‘B’, chr(67)=‘C’, chr(68)=‘D’ itd.
funkcije ord i chr su inverzne chr (ord(c))=c , ord(chr(i))= i
Zbog uređenosti karaktera u ASCII tabeli, moguće su operacije poređenja npr. ‘a’<’b’ je true jer je ord (‘a’)<ord(‘b’).
Takođe je moguće primeniti i funkcije pred i succ:
pred(‘d’)= 'c' a succ('x')='y'
Primer:
Napisati program koji za uneti simbol ispisuje njegov broj iz ASCII tabele.
Program ASCII;
Var ch: char;
broj : byte;
Begin
writeln ('unesite neki znak: ');
readln (ch);
broj := ord(ch);
writeln ( 'Znak koji ste uneli nalazi se na' , broj, '. mestu u ASCII tabeli' );
End.